A moment in time...

    Veliko hvala Voji, autoru, na predivnoj knjizi koja je tako brzo putem pošte dospela u moje ruke i koju sam u jednom dahu pročitala! Ovo je sjajna preporuka da što pre nabavite ovu knjigu jer ćete se smejati do suza!

    Autor ove komedije predstavlja 1996. godinu, demonstracije na ulicama, narod, tadašnji život, vlast... Ovo je zapravo parodija na to vreme u kome se teško živelo i   zarađivalo.

Glavni likovi su Živko (penzioner), Mile (opozicionar), Maja (konobarica), Dr Horvat (lekar) i Đorđe (policajac). Autor nas na početku upoznaje sa likovima i njihovim životima, koji su, kao i životi ostalih građana poput cirkusa, koji se u drugom kontekstu i pominje u ovom delu. Zatim sledi niz smešnih scena i događaja, koji ovo delo čine izvanrednim i neverovatno komičnim. Ne bih vam otkrivala fabulu, mogu vam reći da je knjiga jako zanimljiva, i ja vam je toplo preporučujem.
Naravno, iz knjige sam izdvojila neke mudre sentence koje ćete sada saznati, a one komične... e zbog njih ćete morati da pročitate celu knjigu, jer vam ih ja neću otkriti!

„Maja: Razmišljam o ovoj tvojoj ponudi da odemo iz zemlje, da živimo kao sav normalan svet. Negde gde se ne kupuju cigarete na ulici a benzin u flašama, gde ulje i šećer možeš da kupiš u prodavnici, gde se ljudi na ulicama smeju i niko ih zbog toga ne gleda čudno. Uđeš u autobus i ne moraš da se švercuješ. Uvek ima mesta za sedenje, a ako te neko slučajno gurne on ti se ljubazno izvini. Hodaš ulicama a nigde nema nijednog plakata nekog političara ili stranke, uđeš u banku, a oni ti kažu da je tvoj novac još uvek na računu i da možeš da ga podigneš kad god hoćeš. Policija ne nosi pancire i palice od pola metra, i tu su samo ako treba da ti kažu gde je ulica koju ne možeš da pronađeš.
Mile: Zamišljam, zamišljam, uh, kako je lepo....“
(Ovaj deo sam namerno izdvojila kako bi ste shvatili da se i do sada ništa nije bitno promenilo)

„Živko:.... „Ako hoćeš da upoznaš dušu jednog grada, upoznaj njegove stanovnike!“, govorio mi je još pre pet godina u jednoj kafani Voja Radovanović“.

„Živko: Nisam neki prorok  ali ova vlast se samo govnavom motkom može oterati“.

„Živko: Rekao bih vam sa ovog mesta da je dovoljno da svako od vas samo pogleda u svoj novčanik, pa će mu odmah biti jasno kuda nas vodi ova vlast“.

„Živko:... Uostalom jedan pametan čovek je jednom rekao:“Nije važno šta ti možeš da uradiš za tvoju državu, već šta ona može da uradi za tebe“.

„Živko: Gde ja padoh ti produži, što zadužih ti oduži“....

 Eto, ja sam napisala neke mudre sentence iz knjige, sentence na osnovu kojih možemo shvatiti konačno da se stanje u našoj zemlji nije promenilo do sada, niti će, da mi nikada nećemo ući u Evropu, i da smo i dalje slepo crevo Evrope, ali na svu sreću, autor knjige nam je sve to prikazao na komičan način, zato vam predlažem da posetite sajam knjiga u Beogradu koji je danas počeo, pronađete knjigu „DVE KARTE ZA BEČ“, čiji je autor naš blog prijatelj Voja Radovanović, i uživate u čitanju!!!